Svakog dana od 14 do 23

Srpski English

En Sr

Očuvanje mentalnog zdravlja

Kad kažemo zdravlje, uglavnom mislimo na fizičko, telesno zdravlje. Zanemarujemo njegov bitan deo - mentalni. Kao što telo treba zdravo hraniti, razvijati, odmarati, negovati, tako i psihu treba hraniti, razvijati, lečiti. Mentalno zdravlje je stanje blagostanja, u kome osoba ostvaruje ili koristi svoje sposobnosti i potencijale, može da se nosi sa stresorima svakodnevnog života, radi produktivno i ostvaruje doprinos društvu.

Zaštita i očuvanje mentalnog zdravlja obuhvataju sve mere i aktivnosti usmerene na uspostavljanje i održanje psihičkog blagostanja. Te mere su vezane za promociju i unapređenje mentalnog zdravlja, kao i prevenciju koja obuhvata rano prepoznavanje, lečenje i rehabilitaciju poremećaja ponašanja i duševnih/mentalnih poremećaja.

Promocija mentalnog zdravlja podrazumeva:

• Aktivnosti koje su u vezi sa boljim razumevanjem mentalnog zdravlja i podizanjem svesti o njegovom značaju za sveobuhvatno zdravlje i dobrobit pojedinca – informisanje i edukovanje;
• Razumevanje značaja mentalnog zdravlja i pojave duševnih/mentalnih poremećaja, borbu protiv stigme i diskriminacije u oblasti mentalnog zdravlja;
• Realizaciju aktivnosti koje unapređuju mentalno zdravlje jačanjem zaštitnih faktora i umanjenjem tj. eliminacijom onih faktora koji ga narušavaju

Prevencija duševnih poremećaja podrazumeva:

• Primarnu prevenciju usmerenu na smanjenje pojave duševnih/mentalnih poremećaja tj. suzbijanje faktora rizika i istovremeno jačanje zaštitnih faktora (naročito kada su u pitanju ranjive grupe i pojedinci);
• Sekundarnu prevenciju koja se bavi poboljšanjem odgovora na javljanje duševnih bolesti, prvenstveno ranim otkrivanjem i brzim početkom lečenja;
• Tercijarnu prevenciju usmerenu na smanjenje posledica bolesti i njene težine. To se postiže raznim vrstama rehabilitacije (medicinska, radna, socijalna...), kao i brigom za podizanje opšteg kvaliteta života.

U svim ovim aktivnostima uloga multisektorskog, stručnog pristupa je od velikog značaja. Takođe, važna je i uloga volonterskih organizacija, kojima se građani lakše obraćaju, zbog mogućnosti anonimnog i poverljivog razgovora, izbegavanja dugotrajnih i komplikovanih zdravstvenih procedura i mnogih drugih razloga. Pomoć volontera ne može da nadomesti ulogu stručne pomoći, ali može da pomogne u trenucima krize i nedostatka adekvatne podrške okoline.